GIS udruženje Srbije na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti saobraćaja u lokalnoj zajednici

U periodu od 24. do 27. juna u Vrnjačkoj Banji je održana 15. Međunarodna konferencija “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici“, na kojoj je učestovao član GIS udruženja Srbije i predsednik Udruženja za bezbednost saobraćaja “Sigurne staze“, master inženjer saobraćaja Igor Velić, sa kojim smo razgovarali.

1. Ko je sve učestvovao na konferenciji i kakvi su opšti utisci?

Pre svega hvala na pozivu za ovaj razgovor. Upravo su izašli generalni zaključci sa upravo završene konferencije koje je usvojio organizacioni odbor konferencije na čijem je čelu prof. dr Miladin Nešić i naučno-programski odbor na čijem je čelu prof. dr Krsto Lipovac. Pa ću se potruditi da u ovom razgovoru predstavim najvažnije zaključke.

Na konferenciji je učestvovalo preko 200 učesnika, kako domaći stručnjaci koji su posvećeni bezbednosti saobraćaja, tako i uvaženi stručnjaci iz Švajcarske, Engleske, Francuske, Nemačke, Ukrajine, Grčke, Slovenije, Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne gore itd.

Konferenciju je podržala UN ekonomska komisija za Evropu (UNECE iz Ženeve), Evropski savet za bezbednost saobraćaja i niz naučno-obrazovnih ustanova, državnih organa i drugih subjekata.

Realizovane su četiri radionice i jedan okrugli sto:
  - Iskustva zemalja jugoistočne Evrope u strateškom upravljanju bezbednošću saobraćaja
  - Održiva urbana mobilnost u regionu
  - Micromobility – nov vid ekološki prihvatljivog prevoza u gradovima
  - Primeri dobre prakse u odabranim gradovima i opštinama, u regionu
  - Okrugli sto Propisi u bezbednosti saobraćaja

Na Konferenciji su prikazani rezultati najnovijih istraživanja bezbednosti saobraćaja u regionu i u svetu, karte rizika po lokalnim zajednicama, kao i vrednosti indikatora performansi sistema bezbednosti saobraćaja.

Najviše prostora se posvetilo izlaganju primera iz prakse. Naime, učesnici su predstavljali odabrane primere mera i aktivnosti koje su pojedine jedinice lokalne zajednice uspešno sprovodile u prethodnom periodu. Takođe, bili su predstavljeni i naučno-istraživački radovi koji pokrivaju veoma različite oblasti bezbednosti saobraćaja i svaki pojedinačno izaziva interesovanje, podstiče pitanja i otvara prostor za diskusije.

2. Koje prezentacije i radionice su najviše zainteresovale učesnike konferencije?

Predstavnik UNECE, Nenad Nikolić je održao predavanje: Globalni okvirni akcioni plan za bezbednost saobraćaja (Global Framework Plan of Action for Road Safety) i vodio je radionicu Iskustva zemalja jugoistočne Evrope u strateškom upravljanju bezbednošću saobraćaja u regionu.

Predstavnik UNECE je izlagao globalni akcioni plan i globalne ciljeve bezbednosti saobraćaja, kao i najvažnije aktivnosti pojedinih tela Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti. Katarina Fola (Nacionalni Tehnički Univerzitet u Atini, Grčka) je izložila ciljeve i rezultate sprovođenja strategije EU u bezbednosti saobraćaja do 2020, ali i navu strategiju bezbednosti saobraćaja za EU (do 2030), predviđene mere i aktivnosti koje će se primenjivati u narednom desetogodišnjem periodu.

Radionicu micromobility je vodio uvaženi stručnjak kompanije DEKRA (Velimir Jeremić). Pored prisutnih učesnika konferencije, u radu radionice su bila uključena još dva stručnjaka DEKRA koji su govorili iz Nemačke, on line. Pažnja je posvećena najnovijim iskustvima u primeni novih prevoznih sredstava kao što su trotineti, mala električna vozila, električni bicikli i sl. Posebno su analizirana iskustva evropskih zemalja.

Na radionici: Planovi održive urbane mobilnosti, čiji moderator je bio Srđan Radović (Čajetina), su prikazani dobri primeri planova održive urbane mobilnosti. Posebno su analizirana iskustva Kruševca i drugih gradova koji su prvi počeli pripremu svojih planova. Ocenjeno je da i druge lokalne zajednice treba da krenu putem najboljih gradova Evrope i Srbije.

Dr Alan Ross, ispred Međunarodnog centra za bezbednost saobraćaja, je održao predavanje: Održivi ciljevi razvoja u lokalnim zajednicama – šta ti možeš da uradiš (Sustainable Development Goals and their relevance in local communities - Why should you care?)

Dve radionice: Primeri dobre prakse na kojoj je naš projekat Sigurnih staza bio najzapaženiji su obuhvatile veći broj značajnih prezentacija sprovedenih mera u pojedinim lokalnim zajednicama, kao i analizi dobrih strana i nedostataka pojedinih rešenja. Moderatori ovih radionica su bili Milan Ilić (ABS Srbije) i Doc. dr Milan Tešić (ABS Republike Srpske).

3. Gde se Srbija nalazi po pitanju bezbednosti saobraćaja u odnosu na države EU?

Opšta situacija u bezbednosti saobraćaja, u zemljama jugoistočne Evrope, se poboljšava, ali još uvek zaostaje za zemljama sa najboljim performansama u Evropi. Trend smanjenja nije stabilan i oscilira iz godine u godinu.

Srbija nije dostigla nijedan zacrtani cilj iz nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja 2015-2020.

U periodu od 2015 do 2019. godine znatno više ljudi je nastradalo u saobraćajnim nezgodama, nego što je to bilo predviđeno strategijom bezbednosti saobraćaja, i to bilo je:
  • 288 više poginulih lica
  • 1.925 više teško povređenih lica
  • oko 15.000 više lakše povređenih lica, u odnosu na strategijom definisane ciljeve!
  • ovo povećanje broja nastradalih, prema evropskom modelu za izračunavanje ukupnih ekonomskih posledica saobraćajnih nezgoda, koštalo je naše društvo oko 1,6 miliardi evra više nego što je bilo određeno kao prelazni cilj u strategiji bezbednosti saobraćaja.

Ovako loši rezultati su posledica nerada i slabe koordinacije i saradnje najvažnijih subjekata bezbednosti saobraćaja. Strategija bezbednosti saobraćaja je definisala da su "Najvažniji subjekti bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji: Vlada, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao nosioci izvršne vlasti i kao organi odgovorni za stanje bezbednosti saobraćaja u državi". Sa druge strane, za uspostavljanje koordinacije najodgovornije je nacionalno Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja koje nije radilo u prethodnom periodu. U najvećem delu opština i gradova, lokalna tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja nisu bila uspešna u svom radu. Da bi se u narednom periodu smanjile štetne posledice, učesnici konferencije pozivaju Vladu Republike Srbije i najvažnije subjekte bezbednosti saobraćaja da utvrde stepen dostizanja ciljeva iz Strategije, uzroke loših rezultata, analiziraju sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana, utvrde odgovornost za neostvarene ciljeve i sa rezultatima ove analize upoznaju najširu javnost.

4. Kakvo interesovanje je izazvalo predstavljanje projekta GIS udruženja Srbije “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru“?

Ovo je druga međunarodna konferencija na kojoj je GIS udruženje Srbije predstavilo svoj projekat koji upotrebom novih tehnologija omogućava lakše upravljanje bezbednošću saobraćaja u zoni škole i gravitacionom području škole.

U okviru dve radionice posvećenje primerima dobre prakse u jedinicama lokalne samouprave istakao sam značaj upotrebe otvorenih podataka (open data) radi lakšeg donošenja odluka i razvoj mobilnih i web aplikacija koje omogućavaju lakše uprvljanje bezbednošću saobraćaja i koje u znatnoj meri unapređuju bezbednost dece u saobraćaju.

Na promociji je pokazano ne samo koliko su ovakvi projekti, i pre svega aplikacija o bezbednosti dece u saobraćaju, neophodni svakom gradu, nego i kolika je važnost otvorenih podataka za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou, i u svakoj zajednici.

U pokrenutoj diskusiji koju je izazvao ovaj jedinstven projekat najavio sam da GIS udruženje Srbije zajedno sa udruženjem "Sigurne staze" radi na razvoju još jedne mobilne aplikacije namenjene učenicima i roditeljima osnovnih i srednjih škola u Boru, koja će predlagati bezbednu rutu kretanja od kuće do škole, izbegavajući objektivno i subjektivno opasne lokacije u gradu.

Prezentacija nove aplikacije i niza novih funkcija koje će znatno olakšati rad u indentifikovanju problema bezbednosti saobraćaja na teritoriji grada Bora, očekuje se na predstojećoj međunarodnoj konferenciji koja će u oktobru održati u Banja Luci.

Nepostojanje odgovarajuće finansijske podrške nas sprečava da poboljšamo svoj rad na izradi novih aplikacija, koji bi doprineo smanjenu broja saobraćajnih nezgoda. S tim u vezi, nadamo se da će grad Bor konačno javno stati iza našeg rada i time podržati priču o upotrebi novih tehnologija.

Razvoj novih tehnologija je važan u cilju pametnijeg donošenja odluka i da će svakako doprineti da se broj saobraćajnih nezgoda smanji i deca dobiju sigurne putanje kretanja od kuće do škole, i model koji je razvilo GIS udruženje Srbije je primenjivo na svaki grad i opštinu u Srbiji.

Celokupan projekat je dostupan na bor.sigurnestaze.com.
Više o mobilnoj aplikaciji pogledajte klikom ovde.

5. Koje su osnovne preporuke za bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici?

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, u Srbiji je dobro propisao nadležnosti i odgovornosti, obavezu osnivanja lokalnih tela za bezbednost saobraćaja, održiv način finansiranja aktivnosti u bezbednosti saobraćaja (30 % novca od kazni ide na račun jedinica lokalne samouprave).

Lokalna tela za bezbednost saobraćaja imaju odličnu priliku da osmisle, sprovode i koordiniraju sve aktivnosti “na lokalu“. Zakonom su propisani: obaveza osnivanja loaklnih tela za bezbednost saobraćaja, obaveza namenskog korišćenja sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje, način raspodele ovih sredstava, namena ovih sredstava, obaveza donošenja strategija i akcionih planova bezbednosti saobraćaja, obaveza donošenja godišnjih programa bezbednosti saobraćaja i izveštavanja o realizaciji programa, praćenje realizacije strateških dokumenata itd. 

Da bi se bezbednost saobraćaja na lokalnom nivou podigla na viši nivo prekopotrebno je da:
  • Lokalne vlasti, a posebno gradonačelnici su odgovorni za namensko korišćenje sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje, prema godišnjim Programima rada Tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na koje saglasnost daje Agencija za bezbednost saobraćaja. Samo ovakvim, namenskim korišćenjem sredstava, omogućava se razvoj i unapređenje bezbednosti saobraćaja u lokalnim zajednicama. Treba ohrabrivati donosioce odluka da je ulaganje u odgovarajuće mere bezbednosti saobraćaja dobra investicija, sa odličnim povratom sredstava (korist od jednog uloženog dinara se kreće od 5 do čak 30 dinara, u zavisnosti od sprovedenih mera).
  • Da nosioci vlasti na lokalnom nivou organizuju i prate sprovođenje mera i aktivnosti iz svoje nadležnosti
  • Priprema i usvajanje strateških dokumenata (strategija bezbednosti saobraćaja i akcioni plan bezbednosti saobraćaja) i njihovo dosledno sprovođenje
  • Donošenje i dosledno sprovođenje godišnjih programa bezbednosti saobraćaja koji su u skladu sa strateškim dokumentima
  • Izveštavanje o stanju bezbednosti saobraćaja, o rezultatima sprovođenja strateških dokumenata i o sprovođenju programa bezbednosti saobraćaja
  • Kadrovski jačati jedinice lokalne samouprave - u svakoj opštini/gradu bi trebalo da ima makar jedan zaposleni čiji osnovni posao organizacija i sprovođenje mera bezbednosti saobraćaja
  • Vršiti stalno stručno usavršavanje zaposlenih u opštinama i gradovima, kroz redovne obuke u vidu seminara, konferencija i drugih stručnih skupova posvećenih bezbednosti saobraćaja
  • U svim opštinama i gradovima dosledno i odgovorno, namenski koristiti sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje
  • Da državna revizorska institucija (DRI) nadzire korišćenje namenskih sredstava i o tome informiše javnost, odnosno pokreće mere protiv onih koji nenamenski koriste ovaj novac
  • Da se na svim nivoima i u svim oblastima promoviše savremeni koncept odgovornosti za stanje bezbednosti saobraćaja, sa naglaskom na vanpravnu odgovornost kreatora sistema
  • Nastaviti redovno snimanje i analizu stavova o rizicima u saobraćaju, izloženosti saobraćaju, indikatora bezbednosti saobraćaja i drugih obeležja bezbednosti saobraćaja, kako bi se stvarali uslovi da bezbednost saobraćaja bude zasnovana na podacima i na nauci
  • Podsticanje stručnjaka da kritički učestvuju u svim aktivnostima unapređenja bezbednosti saobraćaja (bezbednost saobraćaja mora biti zasnovana na nauci)